Prečišćavanje vode je bilo koji proces koji čini vodu prihvatljivijom za specifičnu upotrebu. Ta upotreba može biti pijenje, industrijsko vodosnabdevanje, navodnjavanje, vodena rekreacija,… Prečišćavanje vode uklanjanja zagađivače i nepoželjne komponente, ili redukuje njegove koncentracije tako da voda postane pogodna za željenu upotrebu.
Fizičko prečišćavanje vode
Ukus, miris, mutnoća i boja su fizičke osobine vode koje se primećuju od strane korisnika. Ove osobine obično smetaju zbog estetskih razloga. Međutim, ove karakteristike mogu takođe ukazati na moguće opasnosti po zdravlje ili mogućnost smanjene operativne efikasnosti bunarske opreme, zato ih ne treba ignorisati.
Fizičko prečišćavanje vode uključuje:
Uklanjanje ukusa i mirisa vode
Ukus i miris mogu uticati na kvalitet vode kvareći određenu hranu i povrće i smanjivajući ukusnost hrane kuvane u vodi. Supstance koji su glavni izvori mirisa i ukusa su bezopasni organski materijali kao gvožđevita bakterija i određeni neorganski hemijski sastojci kao što je vodonik sulfid.
Uklanjanje mutnoće i boje vode
Mutnoća je maglovitost vode koji nastaje zbog prisustva nerastvorljivih suspendovanih čestica. Obojena voda može sadržati supstance kao što su organska jedinjenja koja su nastala uglavnom od raspadanja biljne i životinjske materije. Određeni metalni joni, kao što su gvožđe i mangan, ponekad boje vode u žuto, braon ili crveno posle kontakta sa vazduhom, toplotom ili posle dezinfekcije.
Hemijsko prečišćavanje vode
Rastvorene supstance u podzemnim vodama mogu uključivati jone gvožđa, mangana, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, bicarbonata, silicijum dioksida, sulfata, hlorida, nitrata i fluorida. Druge rastvorene mineralne supstance su moguće u zavisnosti od lokalnih uslova.
Hemikalije u vodi se nalaze usled raspadanja stena, zemljišta i minerala kao i drvenih i veštačkih materijala u kontaktu sa atmosferom, vodom i biološkim organizmima. Takođe ispiranje zemljišta doprinosi količini hemikalija u vodi.
Zbog rizika po zdravlje nekih hemijskih supstanci koji su nađeni u vodi, napravljeni su propisi za pijaću vodu koji postavljaju granice koncentracija određenih supstanci.
Hemijsko prečišćavanje vode uključuje:
Omekšavanje vode
Tvrdoća vode je veoma česta u vodosnabdevanju i prouzrokovana je kalcijumom i magnezijumom u vodi. Ona u umerenim granicama može biti blagotvorna zato što voda postaje kisela pri niskim vrednostima tvrdoće, koja mogu dovesti do korozije vodovodne instalacije ili ispiranja olova sa zalemljenih cevi u pijaću vodu.
Uklanjanje gvožđa iz vode
Jedinjenja gvožđa, koja se obično nalaze u stenama i zemljištu, su lako rastvorljive u vodi, posebno kiseloj vodi. Zemljina kora je glavni izvor gvožđa, pa zbog toga gvožđe postoji u mnogim podzemnim vodama. Voda može takođe sadržati gvožđe zbog korodiranog metala u cevima i pumpama.emljenih cevi u pijaću vodu.
Uklanjanje mangana iz vode
Gvožđe i mangan se često mere zajedno zato što imaju slične osobine i načine tretmana. Mangana ima manje u zemljinoj kori nego gvožđa, ali se nalazi u mnogim prirodnim vodama. Minerali koji sadrže mangan su česti u stenama i zemljištu i takođe mogu se nalaziti u velikim koncentracijama u organskim materijalima zato što je biljna namirnica.
Uklanjanje nitrata iz vode
Najčešći izvori nitrata u podzemnoj vodi su poljoprivredno đubrivo i đubrivo za travu ili razgradnja septičkog otpada. Prisustvo nitrata može biti veoma štetno za one sa mogućim respiratornim oštećenima uključujući starije ili mlađu decu. Bakterija u digestivnom traktu može pretvoriti nitrate u nitrite. Nitriti mogu biti apsorbovani u krvotok.
Uklanjanje arsena iz vode
Arsen je čest element u zemljinoj kori, prirodne podzemne vode i čak ljudskom telu. To je polu-metal(metaloid) bez mirisa i ukusa koji je prirodno prisutan u izdanima. Arsen se tipično nalazi u životnoj sredini kao oksianjon, najčešće u +3 i +5 oksidacionim stanjima.
Uklanjanje amonijaka iz vode
Koncentracije amonijaka u podzemnim izdanima su povećane tokom godina zbog nekoliko razloga među kojima je najvažniji intenzivna upotreba đubriva u poljoprivredi. U mnogim oblastima, ove koncentracije su veoma visoke u odnosu na maksimalnu dozvoljenu vrednost za pijaću vodu koja iznosi 0,1 mg/L(za vodovode do 5000 ekvivalentnih stanovnika je 1mg/L).
